Jedan antibiciklistički
Kako ja mrzim bicikliste. Posebno kad mi se namiste isprid auta i onda u okuci guzlaju polako isprid mene dvadeset na sat. Šta oni misle da ja iman vrimena i voje gledat njihova oznojena prkna? I onda još nabiju ajpodove na uši, slušaju bokte pitaj kakvu biciklističku muziku i ne čuju kolonu bosanskih kamionđija i čeških buseva kako puzi iza njih i svi redom u toj koloni im jebu majku na sve moguće načine i u svim pozama. I onda mi još moramo pazit da ih ne udremo, pa da ne slete s ceste i slome vrat. Jer na ovu vrućinu nije lako, onako iznerviran, gledat njih kako se pritiću i glume ko da su na Tour de Franceu u zadnjoj etapi, prolaze Elizejskon poljanom, a maniti Parižani navijaju i skandiraju in ime. I u tim prilaženjima ala Amstrong, Indurain ili Merckx ne shvaćaju da su najveća opasnost na cesti upravo oni, a ne neki pospani kamionđija koji će ih zakačit. A oni će vrcnit skupa sa sicon i svin žicama iz felge i zalipit se u kakvu bilu fasadu novogradnje podignute tik uz Jadransku magistralu. Biciklu dabogda vozili cili život. Na tri kola. Spuštenu. Pa rukama vrtili pedale.Jebala vas Trijumfalna vrata. A biciklisti na cestama nemaju ni osiguranje, nit plaćaju cestarine, a još plus svaka budala s malo osjećaja za ravnotežu u malome mozgu može vozit biciklu bez ikakvih položenih testova i ispita (Ima budala i među vozačima auta, ne kažem ja, ali bar sve te budale imaju položeno i legalno-pravno voze. Uglavnom.) Još su mi biciklisti počeli i neke kacige nosit, ma zamisli ti to. Šta će ih kaciga spasit kad mi opizde glavon u zadnja vrata. Samo će mi još veću štetu na limariji napravit. Dabogda dopingirani vozili Giro di Italia. A još više volin kad ugledni likari, advokati, zubari ili državni činovnici kupe dici bicikle pa ih puste vanka da divijaju po kvartu i pripadajućim parkiralištima, a oni doma mišaju jaja. Pa se dica trkaju i vataju oko auta, i bože moj, dikod zaparaju koji retrovizor ili ulupe vrata. I kad malome opizdiš plesku možeš najebat zbog nasilja nad maloljetnicima. A tata i dalje kod kuće miša jaja. I živo mu se jebe za štetu koju mu je dragi sin napravija. A do koju godinu će mu kupit skuter, pa Yamahu. Pa će mali još bolje lomit ćoše. I ruke. I noge. I vrat. Zato bicikle u rezervate, odnosno u njihove žute trake. Pa nek se tamo pritiću koliko ih volja. Jebali ih frajlafi. |
